Ah, ne, ne, dragi moji, neću obznaniti javno svoje seksualne maštarije : ) Slijedi priča o Starijoj.
Nedavno smo bili kod prijatelja koji imaju kćer, nazovimo je Marica, koja je rođena isti dan kada i naša Starija.
Cure se, obično, lijepo igraju. Ponekad dođe do natezanja «to je mojeeeee», «neeee daaaam», «puuusti»...Bude i suza, durenja, ali i to j e život.
Kako Starija ne ide u vrtić i niti jedna igraonica nam nije u blizini, nema puno prilike družiti se s vršnjacima pa uhvatimo svaki mogući trenutak da prijatelji s djecom dođu kod nas, mi kod njih, ili upriličimo neku zajedničku šetnju, posjet parku i slično.
Na žalost, nemamo baš puno prijatelja s djecom...No, polako, ali sigurno, kreću ili makar planiraju bračne vode pa će, valjda, i potomstvo. Ili će potomstvo usidriti njihov brod u bračnu luku :)
Prilikom te, jedne, nedavne, posjete Marica je psovala, bila umorna, nervozna, neposlušna...i mama joj je dala «po guzi».
Kako Starija nije, nikada, vidjele roditelje koj i tuku djecu taj događaj ju je, dosta, impresionirao, ali ne način na koji sam očekivala.
Mislila sam da će joj biti žao Marice, da će osuđivati njenu mamu, brinuti se oko toga hoće li ona-Starija- početi dobivati po guzi...Ali ništa od toga! Doduše, bilo joj je žao Marice pa «zbog čega je dobila po guzi», «zašto plače»...Ali najviše ju je brinulo zašto ona nikada ne dobije po guzi. Kao da se osjeća zakinutom za neku važnu stvar??!!?? Pitanje zašto nikada nije dobila po guzi postavila je tonom kojim, obično, pita zbog čega ne može dobiti još jedan Bananko!
Kada smo došli kući sto puta smo prepričavale događaj «što je radila Marica», «zašto ju je mama po guzi», «zašto je bila zločesta...»...Nako n toga, odjednom, počela se bacati po podu, isforsirano se ponašala «zločesto», izvodila scene, glumila da viče i plače...Pri tome je, čak, promatrala svoj odraz u regalu...Ako ovo čita neki producent, neka pusti svoj broj mobitela pa ću mu proslijediti svoju malu glumicu : )
Primijenila sam prokušane metode-razgovor, ignoriranje, time-out...Da bi Ona, u jednom trenutku, rekla «Zločesta sam, udari me po guzi kako mama Maricu!»..
Objasnim da to boli, da tući se nije lijepo, da neki roditelji lupe dijete iako ga jako vole jer ne znaju drugi način da se dijete smiri, ili drugi način, jednostavno, ne pomaže...Na Njeno, uporno, inzistiranje, Muž ju je lupio po riti. Raspalakala se «pečeeee», «buuubaaa»....Ali se brzo smirila i zadovoljno prepričavala događaj «Bila sam zjočesta pitala tatu da me lupi po guzi pa me je tata tukao pa me malo peklo i bubalo i, onda prošlo!», «znaš, mama, dobila sam po guzi kao Majica...»....
Izgledala mi je, nekako, ponosno, zadovoljno jer je dobila «batine».
«I djugi put ću dobiti po guzi kada budem zjočesta, jel' da?»...Već sam vidjela začetke neke patologije (ah, nije lako s mamom psihologom :)) i misila kako ću, doma, imati neku izvrnutu situaciju-kćer će prkositi samo da dobije po guzi, a o nda je mi nećemo smjeti po guzi jer bismo ,na taj način, napravili što Ona želi i dobila bi, tako, nagradu za svoju zločestoću...Wtf?!
Srećom, brzo ju je prošlo...pa sad vi, meni, recite...
